Nakon povrede košarkaša Partizana, Dragana Milosavljevića, doktor Vladimir Galetić otkrio je u intervjuu za ‘Blic’ u čemu je problem sa sve češćim nezgodama igrača u poslednje vreme.
‘Ovi momci ne mogu da izdrže nametnuti ritam i zaista sam zabrinut za njih. Čudim se da u Partizanu, koji je avangarda na ovim prostorima, ne rade nikakve analize koje bi sprečile da se igrači povređuju kao na traci“, započeo je izlaganje Galetić.
Podsetimo, Milosavljević je treći košarkaš Partizana koji je doživeo tešku povredu, nakon Bertansa koji pauzira od kraja prošle sezone i Vestermana koji je doživeo nezgodu u novembru prošle godine. Očekivano, mnogi su za ovakav negativni trend odmah optužili Duška Vujoševića, koji poslednjih godina konstantno diktira izuzetno jak tempo na treninzima.
„Izuzetno ga poštujem kao trenera i skauta, ali moram da naglasim da sam iskreno zabrinut za momke. Najiskrenije mu savetujem da prestane sa ‘ubijanjem’ igrača, očigledno je da oni ovakav ritam ne mogu da izdrže. Daleko od toga da je krivica samo njegova, mada je meni neverovatno da se u takvom klubu, koji je avangarda na ovim prostorima, ne rade nikakve analize koje bi sprečile ovakve nemile scene“, obrazložio je Galetić.
Jedan od najcenjenijih stručnjaka iz oblasti sportske medicine i dugogodišnji doktor naših reprezentativnih selekcija je zatim objasnio u čemu Vujošević greši:
„Prvenstveno u fiziologiji treninga. Suviše se forsira brzinska izdržljivost, a to rezultira oštećenjima na skočnim zglobovima, kolenima i leđima. Ne mogu da se načudim da se ne vodi računa o oporavku. Nije suština da se mnogo i često trenira, nego da se izračuna individualna sposobnost svakog igrača i da se izvrši procena mogu li se oni uklopiti u lokomotorni sistem celog tima. Ako ne mogu, a rezultati su eto vidljivi, moraju se izdvojiti i trenirati po drugačijem programu. Pogrešno se radi“.
Na pitanje koje je rešenje problema Galetić je rekao:
„Isključivo u smanjenju opterećenja i oporavku. Recimo u NBA, u CSKA ili Makabiju oporavak je najbitniji. Koriste se kade s ledom, terapeutske masaže, strečing programi, opuštanje. Ona teza da se mora trenirati po ceo dan odavno ne pije vodu. Iznenađuje me da se to ne prati u Partizanu, a efekat je katastrofalan. To što igrači dožive neviđen pad protiv Bajerna nije slučajnost, verujte. Teško mi je i da gledam kroz šta prolaze“.
Za kraj razgovora cenjeni stručnjak je izneo svoj stav kako bi trebao da izgleda oporavak povređenih košarkaša koji su bili izloženi nadljudskim naporima:
„Prvi faktor je dobar ‘fiziološki san’. Igrači moraju da zaspu u pola 12, da se pogase sva svetla i televizori, a da se probude oko 7. Organizam se samo tad oporavlja, sve ostalo je ‘patološki san’. Drugi je ishrana – izbaciti gazirane sokove, slatkiše i velike količine mesa. Treći – uzimanje obične vode pre, za vreme i posle treninga. Na tajm-autima vidim da je oni nekontrolisano piju, umesto da je slažu, gutljaj po gutljaj, kao Novak Đoković. Tako samo šire želudac, a posle osete umor u nogama. One trpe najveće opterećenje zbog biomehanike pokreta, skoka, doskoka, povrede su samo finalni rezultat. U svetu se mnogo priča na ovu temu, i verujte da će sva trojica uvek imati problema. Očekuje ih jeziv rad. Zato i želim da pošaljem poruku ne samo Vujoševiću nego svim trenerima, u ovom poslu postoji zakon – koliko rada – toliko i oporavka. To mora shvatiti što pre, inače ćemo uskoro pričati možda o Bogdanu Bogdanoviću“.
Podsetimo, Milosavljević je treći košarkaš Partizana koji je doživeo tešku povredu, nakon Bertansa koji pauzira od kraja prošle sezone i Vestermana koji je doživeo nezgodu u novembru prošle godine. Očekivano, mnogi su za ovakav negativni trend odmah optužili Duška Vujoševića, koji poslednjih godina konstantno diktira izuzetno jak tempo na treninzima.
„Izuzetno ga poštujem kao trenera i skauta, ali moram da naglasim da sam iskreno zabrinut za momke. Najiskrenije mu savetujem da prestane sa ‘ubijanjem’ igrača, očigledno je da oni ovakav ritam ne mogu da izdrže. Daleko od toga da je krivica samo njegova, mada je meni neverovatno da se u takvom klubu, koji je avangarda na ovim prostorima, ne rade nikakve analize koje bi sprečile ovakve nemile scene“, obrazložio je Galetić.
Jedan od najcenjenijih stručnjaka iz oblasti sportske medicine i dugogodišnji doktor naših reprezentativnih selekcija je zatim objasnio u čemu Vujošević greši:
„Prvenstveno u fiziologiji treninga. Suviše se forsira brzinska izdržljivost, a to rezultira oštećenjima na skočnim zglobovima, kolenima i leđima. Ne mogu da se načudim da se ne vodi računa o oporavku. Nije suština da se mnogo i često trenira, nego da se izračuna individualna sposobnost svakog igrača i da se izvrši procena mogu li se oni uklopiti u lokomotorni sistem celog tima. Ako ne mogu, a rezultati su eto vidljivi, moraju se izdvojiti i trenirati po drugačijem programu. Pogrešno se radi“.
Na pitanje koje je rešenje problema Galetić je rekao:
„Isključivo u smanjenju opterećenja i oporavku. Recimo u NBA, u CSKA ili Makabiju oporavak je najbitniji. Koriste se kade s ledom, terapeutske masaže, strečing programi, opuštanje. Ona teza da se mora trenirati po ceo dan odavno ne pije vodu. Iznenađuje me da se to ne prati u Partizanu, a efekat je katastrofalan. To što igrači dožive neviđen pad protiv Bajerna nije slučajnost, verujte. Teško mi je i da gledam kroz šta prolaze“.
Za kraj razgovora cenjeni stručnjak je izneo svoj stav kako bi trebao da izgleda oporavak povređenih košarkaša koji su bili izloženi nadljudskim naporima:
„Prvi faktor je dobar ‘fiziološki san’. Igrači moraju da zaspu u pola 12, da se pogase sva svetla i televizori, a da se probude oko 7. Organizam se samo tad oporavlja, sve ostalo je ‘patološki san’. Drugi je ishrana – izbaciti gazirane sokove, slatkiše i velike količine mesa. Treći – uzimanje obične vode pre, za vreme i posle treninga. Na tajm-autima vidim da je oni nekontrolisano piju, umesto da je slažu, gutljaj po gutljaj, kao Novak Đoković. Tako samo šire želudac, a posle osete umor u nogama. One trpe najveće opterećenje zbog biomehanike pokreta, skoka, doskoka, povrede su samo finalni rezultat. U svetu se mnogo priča na ovu temu, i verujte da će sva trojica uvek imati problema. Očekuje ih jeziv rad. Zato i želim da pošaljem poruku ne samo Vujoševiću nego svim trenerima, u ovom poslu postoji zakon – koliko rada – toliko i oporavka. To mora shvatiti što pre, inače ćemo uskoro pričati možda o Bogdanu Bogdanoviću“.
Нема коментара:
Постави коментар