Endi Mari vodi sa 7:5, 5:3 i 30-0, naizgled je sve izgubljeno i čini se da će Novak Đoković izgubiti još jedan važan meč u nizu.
Međutim, usledio je ’hot dog’, spasenih nekoliko meč lopti i čudesni preokret za titulu u Šangaju.
Osim što je pobedom došao do važnog trofeja i nadomak povratka na broj jedan, Đokoviću je pobeda značajnija iz jednog razloga – prekinuo je niz od nekoliko teških poraza u bitnim mečevima u poslednjih pet meseci, a način na koji je to učinio vraća ’momentum’ na njegovu stranu i stavlja ga u odličan položaj za finiš tekuće i početak naredne sezone.
Polufinale sa Rodžerom Federerom na Rolan Garosu do nedelje je bio
poslednji meč sa nekim od najboljih koji je Novak dobio i to je polako
počelo da ’bode oči’ teniskoj javnosti.
Poraz u finalu Garosa, zatim i u polufinalu Vimbldona, četvrto mesto na OI i možda najbolniji poraz u finalu US opena serija je koju je Đoković jednostavno morao da prekine. Istina, Novak je osvojio turnir u Torontu, ali nije se susreo ni sa Marijem ni sa Federerom, a već sledeće sedmice u Sinsinatiju izgubio je od Švajcarca.
Bilo je očigledno da je Đokoviću u takvim okršajima opalo samopouzdanje i da ga glava češće nego ranije izdaje u takvim trenucima. Recimo, titulu na Australijan openu Novak je dobrim delom osvojio na autoritet i oreol koji je nosio posle briljantne 2011. godine.
Malo-pomalo, ta aura se gubila, sa njome i Novakovo samopouzdanje, a rezultat je bio očigledan u uzbudljivim završnicama – do drugog seta finala u Šangaju Mari je pet od poslednjih šest setova protiv Đokovića dobio rezultatom 7:5 ili 7:6, a to nikako nije slučajno.
Da se razumemo, Novakovi rezultati jesu bili odlični, ali bilo je evidentno da mu nedostaje vere u sopstvene mogućnosti u odsudnim mečevima. To se videlo dobro i u prvom setu u Šangaju – u desetom gemu Mari nije pogodio nijedan prvi servis, ali je isključivo Novakovim greškama došao od 0-30 do gema za 5:5.
Zatim je u sledećem gemu Đoković vodio 40-0 i izgubio gem. To ne bi bila tema za proučavanje da nije načina na koji se to zbilo – dve ne posebno teške loptice prosledio je u mrežu, jednom je nerezonski izašao na mrežu, a posle preciznog servisa poslao je još jedan drajv-volej u mrežu.
Upravo je drajv-volej udarac na kojem se najbolje može analizirati razlika u Đokovićevom samopouzdanju iz prvog i sa kraja drugog seta.
Jedan od brejkova sredinom prvog seta Novak je poklonio dvama uzastopnim greškama posle odličnih servisa, a tako je izgubio i već spomenuti poen u 11. gemu.
Međutim, kada se situacija obrnula i psihološko preimućstvo prešlo na Đokovićevu stranu, on je nekoliko drajv-voleja ’poklopio’ sa lakoćom, uključujući i set loptu kojom je dobio taj brejk i izjednačio u setovima.
Ključni trenutak u meču bio je onaj spektakularni poen kada je Novak izveo ’hot dog’ i u nastavku milimetarski preciznim ’drop šotom’ smanjio na 30-15 u gemu u kojem je Endi servirao za meč. Retko ko se u tom trenutku nije setio famoznog forhenda iz prošlogodišnjeg meča sa Federerom na US openu.
Jednostavno, s vremena na vreme se dogode poeni koji nepovratno prebacuju prednost na drugu stranu. Tačno je da je Endi do kraja imao nekoliko meč lopti, ali posle tog poena Đoković je bio predodređen za trijumf. Taj fenomen u tenisu na izvanredan način opisao je Andre Agasi u autobiografiji.
Posle tog momenta uočljiv je bio i napredak na
servisu, naročito u trećem setu. I servis je element igre po kojem se
videlo da je Novak sa bespotrebno velikim balastom ušao u finale – tokom
prethodne dve sedmice servirao je fantastično, možda i najbolje u
karijeri, a onda je protiv Endija u prvom setu maltene češće pogađao
mrežu nego što je prebacivao u polje protivnika. Asova i servis-vinera
skoro da nije ni bilo.
Taj brejk ponovo nije bio namenjen za one sa slabijim srcem i u njemu je mnogo toga ležalo i mnogo se toga odlučivalo – Đoković je uspeo da savlada neke demone sa kojima se borio u poslednje vreme, da izabere prave udarce u pravo vreme i da izjednači u setovima. Svima koji prate tenis posle toga je bilo jasno da su šanse da Novak ne pobedi minimalne.
Kada je reč o samoj igri tokom prethodne dve nedelje, servis se nameće u prvi plan. Posebno je ubitačan Đokovićev slajs-servis sa ’djus’ (desne) strane – on ne traži toliko oštar ugao kao ostali, plasira ga malo dublje, ali i brže. Taj servis bio je nerešiv za sve rivale, čak je i u serverski slabom finalu na taj način Đoković osvojio nekoliko važnih poena.
I svi ostali aspekti igre bili su na visokom nivou, što mu je omogućilo da češće i po neočekivanim obrascima menja ritam u poenima. Novakovoj raznovrsnosti malo ko može da odgovori u kontinuitetu.
Pred finale u Šangaju Endi Mari bio je u lepoj poziciji – nije mogao previše da izgubi, ali je mogao mnogo da dobije. Da je trijumfovao, bila bi to treća uzastopna pobeda nad Đokovićem u važnim mečevima i možda najava pohoda na vrh ATP liste i još najvećih trofeja.
Ovako, Đoković se vratio u život, ali Mari je i dalje pun samopouzdanja posle osvajanja OI i US opena, a ono neće ispariti tek tako. Ipak, Endi će sigurno žaliti što na psihičkom planu nije gurnuo Novaka još unazad, što bi Škotu vrlo lako moglo da se osveti u nekim velikim mečevima. U tom slučaju, značaj poraz iz Šangaja drastično bi porastao.
edno malo zapažanje glede Marijeve igre – postao je agresivniji pri
forhendu, odlučnim napadima uspevao je da iznenadi Đokovića, ali ga je
taj udarac bogami skupo i koštao, u skladu sa izrekom ’ko se mača lati,
od mača će i poginuti’.
Marijevom greškom iz forhenda, i to već u prvom udarcu posle servisa, Novak je vratio brejk u desetom gemu drugog seta, ali i došao do presudne set lopte u taj brejku. Čak je Endi tokom meča nešto besno prokomentarisao svojoj loži na taj račun, pa nam ostaje da vidimo kako će se s tog aspekta ponašati u budućim dvobojima.
Pre nešto više od dve godine napisao sam tekst „US open kao Novakova prekretnica“. Iako je pozornica u Šangaju bila mnogo manja nego što je to Njujork i pobeda nad Federerom u polufinalu 2010, utiska sam da bi trijumf nad Marijem u Kini mogao da ima sličan efekat na Novakove nastupe u najvažnijim mečevima. U njih će ulaziti rasterećeniji i sa većom dozom samopouzdanja, a kada je na mentalnom planu čvrst, igra je uglavnom besprekorna.
Kakvo je Vaše mišljenje – koliki je značaj Novakove pobede u Šangaju za budućnost?
P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa).
Međutim, usledio je ’hot dog’, spasenih nekoliko meč lopti i čudesni preokret za titulu u Šangaju.
Osim što je pobedom došao do važnog trofeja i nadomak povratka na broj jedan, Đokoviću je pobeda značajnija iz jednog razloga – prekinuo je niz od nekoliko teških poraza u bitnim mečevima u poslednjih pet meseci, a način na koji je to učinio vraća ’momentum’ na njegovu stranu i stavlja ga u odličan položaj za finiš tekuće i početak naredne sezone.
Polufinale sa Rodžerom Federerom na Rolan Garosu do nedelje je bio
poslednji meč sa nekim od najboljih koji je Novak dobio i to je polako
počelo da ’bode oči’ teniskoj javnosti. Poraz u finalu Garosa, zatim i u polufinalu Vimbldona, četvrto mesto na OI i možda najbolniji poraz u finalu US opena serija je koju je Đoković jednostavno morao da prekine. Istina, Novak je osvojio turnir u Torontu, ali nije se susreo ni sa Marijem ni sa Federerom, a već sledeće sedmice u Sinsinatiju izgubio je od Švajcarca.
Bilo je očigledno da je Đokoviću u takvim okršajima opalo samopouzdanje i da ga glava češće nego ranije izdaje u takvim trenucima. Recimo, titulu na Australijan openu Novak je dobrim delom osvojio na autoritet i oreol koji je nosio posle briljantne 2011. godine.
Malo-pomalo, ta aura se gubila, sa njome i Novakovo samopouzdanje, a rezultat je bio očigledan u uzbudljivim završnicama – do drugog seta finala u Šangaju Mari je pet od poslednjih šest setova protiv Đokovića dobio rezultatom 7:5 ili 7:6, a to nikako nije slučajno.
Da se razumemo, Novakovi rezultati jesu bili odlični, ali bilo je evidentno da mu nedostaje vere u sopstvene mogućnosti u odsudnim mečevima. To se videlo dobro i u prvom setu u Šangaju – u desetom gemu Mari nije pogodio nijedan prvi servis, ali je isključivo Novakovim greškama došao od 0-30 do gema za 5:5.
Zatim je u sledećem gemu Đoković vodio 40-0 i izgubio gem. To ne bi bila tema za proučavanje da nije načina na koji se to zbilo – dve ne posebno teške loptice prosledio je u mrežu, jednom je nerezonski izašao na mrežu, a posle preciznog servisa poslao je još jedan drajv-volej u mrežu.
Upravo je drajv-volej udarac na kojem se najbolje može analizirati razlika u Đokovićevom samopouzdanju iz prvog i sa kraja drugog seta.
Jedan od brejkova sredinom prvog seta Novak je poklonio dvama uzastopnim greškama posle odličnih servisa, a tako je izgubio i već spomenuti poen u 11. gemu.
Međutim, kada se situacija obrnula i psihološko preimućstvo prešlo na Đokovićevu stranu, on je nekoliko drajv-voleja ’poklopio’ sa lakoćom, uključujući i set loptu kojom je dobio taj brejk i izjednačio u setovima.
Ključni trenutak u meču bio je onaj spektakularni poen kada je Novak izveo ’hot dog’ i u nastavku milimetarski preciznim ’drop šotom’ smanjio na 30-15 u gemu u kojem je Endi servirao za meč. Retko ko se u tom trenutku nije setio famoznog forhenda iz prošlogodišnjeg meča sa Federerom na US openu.
Jednostavno, s vremena na vreme se dogode poeni koji nepovratno prebacuju prednost na drugu stranu. Tačno je da je Endi do kraja imao nekoliko meč lopti, ali posle tog poena Đoković je bio predodređen za trijumf. Taj fenomen u tenisu na izvanredan način opisao je Andre Agasi u autobiografiji.
Taj brejk ponovo nije bio namenjen za one sa slabijim srcem i u njemu je mnogo toga ležalo i mnogo se toga odlučivalo – Đoković je uspeo da savlada neke demone sa kojima se borio u poslednje vreme, da izabere prave udarce u pravo vreme i da izjednači u setovima. Svima koji prate tenis posle toga je bilo jasno da su šanse da Novak ne pobedi minimalne.
Kada je reč o samoj igri tokom prethodne dve nedelje, servis se nameće u prvi plan. Posebno je ubitačan Đokovićev slajs-servis sa ’djus’ (desne) strane – on ne traži toliko oštar ugao kao ostali, plasira ga malo dublje, ali i brže. Taj servis bio je nerešiv za sve rivale, čak je i u serverski slabom finalu na taj način Đoković osvojio nekoliko važnih poena.
I svi ostali aspekti igre bili su na visokom nivou, što mu je omogućilo da češće i po neočekivanim obrascima menja ritam u poenima. Novakovoj raznovrsnosti malo ko može da odgovori u kontinuitetu.
Pred finale u Šangaju Endi Mari bio je u lepoj poziciji – nije mogao previše da izgubi, ali je mogao mnogo da dobije. Da je trijumfovao, bila bi to treća uzastopna pobeda nad Đokovićem u važnim mečevima i možda najava pohoda na vrh ATP liste i još najvećih trofeja.
Ovako, Đoković se vratio u život, ali Mari je i dalje pun samopouzdanja posle osvajanja OI i US opena, a ono neće ispariti tek tako. Ipak, Endi će sigurno žaliti što na psihičkom planu nije gurnuo Novaka još unazad, što bi Škotu vrlo lako moglo da se osveti u nekim velikim mečevima. U tom slučaju, značaj poraz iz Šangaja drastično bi porastao.
Marijevom greškom iz forhenda, i to već u prvom udarcu posle servisa, Novak je vratio brejk u desetom gemu drugog seta, ali i došao do presudne set lopte u taj brejku. Čak je Endi tokom meča nešto besno prokomentarisao svojoj loži na taj račun, pa nam ostaje da vidimo kako će se s tog aspekta ponašati u budućim dvobojima.
Pre nešto više od dve godine napisao sam tekst „US open kao Novakova prekretnica“. Iako je pozornica u Šangaju bila mnogo manja nego što je to Njujork i pobeda nad Federerom u polufinalu 2010, utiska sam da bi trijumf nad Marijem u Kini mogao da ima sličan efekat na Novakove nastupe u najvažnijim mečevima. U njih će ulaziti rasterećeniji i sa većom dozom samopouzdanja, a kada je na mentalnom planu čvrst, igra je uglavnom besprekorna.
Kakvo je Vaše mišljenje – koliki je značaj Novakove pobede u Šangaju za budućnost?
P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa).
Нема коментара:
Постави коментар